Tehnika
Ljiljana je oduvek volela da isprobava i kombinuje razlicite slikarske tehnike; kretala se od modernih ka tradicionalnim. U slikanju portreta ljudi i svetaca, koristila je akril, mešane tehnike i ulje na vodenoj bazi, na papiru, kartonu, dasci ili kanvasu.
Počevši, pre petnaest godina, sa slikanjem ikona, usvaja jednu od najstarijih slikarskih tehnika, poznatu kao jajčana tempera. Suština ove tehnike je u spravljanju boje, kojučini mešavina emulzije (žumance+ sirće) i pigmenta ( koloritni element).
Boja se nanosi na drvenu podlogu, predhodno pripremljenu (nalepljena lanena tkanina premazuje se brojnim slojevima mešavine lepka i krede. Za izradu oreola, celine ili delova pozadine na svojim ikonama, Ljiljana koristi zlatne listiće.